Imam 26 godina, a ljudi mi kažu da delujem 5 godina mlađe. Misle da mi udeljuju ne znam kakav kompliment, kao se inače mnogo ostari za pet godina. Ne znam zašto je tako bitno izgledati mlađe, pogotovo ako si žensko. Nikad nisam čula da muškarcu bukvalno čestitaju kad izgleda mlađe. I dalje sam mlada, a već osećam pritisak oko godina.

Radim kao kućna pomoćnica i ima nekoliko kuća u kojima spremam. Ima jedna starija žena sa sinom, taj je toliko neuredan da ne mogu da verujem kako može da spava u onoliko prljavoj sobi. Njegova majka samo govori "da mu je da nađe neku ženu koja će ga naučiti reda". A ima druga porodica sa sinom sličnih godina, taj sam svoju sobu sprema i održava. Njegova mama i baba kažu "od malena smo ga učili da zna reda". Sve polazi iz kuće.

Uvijek sam htio biti tata i najveći strah mi je bio da neću moći imati dijete. San se ispunio i postao sam tata. Sin mi ima skoro 4 godine i jako smo vezani, stalno se mazimo, grlimo i ljubimo, govorimo si kako se jako volim. Morao sam na službeni put u Njemačku na 4 dana i to mi je bilo kao da me nema 4 mjeseca. Zanima me da li smo previše vezani jer moj tata nije bio ni blizu ovako oko mene kao ja oko mog sina.

Koja li je tajna nas koji smo lepi, a neprimetni suprotnom polu?!

Moj otac je imao radionicu za popravku kola, koju smo nakon njegovog veka izdali jednom majstoru, kuća na Zlatiboru i Kopaoniku, 2 stana u Novom Sadu, stan u Beogradu, 3 lokala u Beogradu i lokal u Novom Sadu, našu porodičnu kuću sa voćnjakom od 70mx40m. Imao je nas otac četvoro, ja sam imao još 2 brata i sestru. Uvek je govorio da delimo sve na 4 dela tako je i bilo od kada smo bili mali čokolada se delila na 4 dela svim jednako. Međutim njih troje su završili fakultete na visokim su pozicijama 2 su završili pravo a sestra je magistrirala za farmaceuta. Nakon života mojih roditelja počeli su da dolaze da se svađaju kome će šta da pripadne falsifikovali su dokumenta da se svakome od njih nešto pripadne i ako imaju krov nad glavom a mene izbacili na ulicu. Svakom od njih sam se obratio da mi nešto prepišu gde bi rekli imaš 10 prstiju pa stvori sam i onako ništa nisi zaslužio. Nakon toliko godina sloge uvideo sam u njima pohlepu.

Dosta mojih drugarica sa fakulteta je nedavno diplomiralo tako što su 90% ispita prepisale sa telefona, pametnog sata, na bubicu ili slušalicu i slično. Meni je ostalo još pet ispita i nikad ništa nisam prepisala osim sa ruke neku kratku definiciju ili neko ime koje nisam mogla da zapamtim. Ne mogu da se radujem njihovom uspehu, ali mi jeste drago zbog njih, nisam ljubomorna, i nisu mi one krive što ja nisam završila. Kad sam to rekla mami, ona mi je rekla da treba i ja da prepisujem i da ne bih studirala sto godina da sam i ja prepisivala. Pa studiraću i dvesta godina ali ništa neću prepisati.

Bio sam srećan kada me je prevarila žena. Prvo, jer je našla nekog, a drugo što sam prestao da je volim već sam to morao da glumim. Sada mogu lakog srca da se razvedem. Sve vreme mi je bilo žao da je ostavim. Lik je kvalitetan i lepši od mene, ali se nadam da je ozbiljnih namera i da će je voleti. Zaslužuje nekog da stvori porodicu sa njim. Ja sam u braku shvatio da nisam za zajednicki život. Sve poslove znam da radim (nisam se zato oženio) već sam jednostavno introvert i imam svoje želje, ambicije i bubice. Moja duša traži slobodu.

Mama i tata mi ništa nisu obezbijedili. Plaćali su mi osnovno, odjeću kozmetiku i džeparac za užinu. Upala na budžet pa nisam plaćala fakultet, vozački platila od onoga što sam skupila od 18.rođusa (tad koštalo oko 450€), vozim auto 13 godina staro, podstanar. Poslije faksa našla posao kod privatnika, daleko od struke. Srećna i zadovoljna, jer za sve materijalno što nisam dobila od njih, duplo toliko sam dobila topline, ljubavi, zajedničkih večeri, pozorišnih predstava koje pamtim, usađenih pravih porodičnih vrijednosti, dvije predivne sestre. Ljudi, to je sve što vam roditelji trebaju pružiti, za materijalno se potrudite sami koliko vam treba.

Nešto me jezivo i čudno trgnulo iz sna. Znam da nije bila paraliza sna, nego nešto drukčije. Kad sam se počela buditi, 'čula' sam neki muški glas koji je govorio nešto i zvučalo je kao da 'reži' poput psa dok govori to .. onda sam se trgnula i baš sam se osjećala jezivo...

Kod mene u firmi, prva nedelja novembra, podela paketića deci, Deda Mraz. Došli mi kući kad moja baba kaže, potrošačko društvo manipuliše decom. Umesto da se uče strpljenju, sve mora biti odma sada ili 2 meseca ranije. Sad su novogošnji paketići, a sutra kad odrastu onda će se prezaduživati u kredite za gluposti jer će im biti normalno da sve mora sad i odmah da se kupi. Ima čokolada cele godine i nisu željni čokolade ni igračaka a paketić treba da bude nešto što se dobija za Novu godinu.