Čim vidite da je kod žene uvek sve u fulu od frizure, šminke, nakita i garderobe, ali uvek sve to znajte da je bez svega toga ružna ko grob. Znam mnogo žena i uvek je takav slučaj. Nije za džabe to što ona nikad ne može vani na običnu ako nije sva sređena u fulu. A tek po kući...

Upravo sam saznala da mi se momak kocka. Koliko tužna vest, jede iznutra. Doživela sam veliko razočarenje, ovakvu vrstu bola još nisam osetila, svet mi se srušio. Volim ga. Pomisao na to da smo trebali da se selimo uskoro, da živimo konačno zajedno, ježim se, izgleda da nas baš neće. Ne želim da mu ne verujem, a mislim da nikad neću moći…

Vrlo često "razgovaraj sa psihologom" može biti zamijenjeno sa "razgovaraj s prijateljem". Psiholozi nisu zamjena za prijatelje niti to trebaju biti.

Zanimalo me je mnogo godina unazad kako izgleda Exit fest. Bio sam 2019 jedan dan, posle je bila korona, pa 2022 sva 4 dana i 2023 dva dana. I mogu vam reći da mi je bilo užasno. Čak iako sam sam želeo to iskustvo i išao sa šestoro drugara, osećao sam se nekako prazno kad sam tamo, samo skačem i kao wow koliko mi je lepo u stvari je obično. Ne kontam ni šta sam u toj manifestaciji video da je tako primamljivo, pošto mi je koliko prvog dana prvog puta bilo dosadno. Da ne kažem koliko sam se naprezao da povraćam, boli me svaki put dijafragma 3 dana, bolestan se vratim, imam temperaturu, mučninu, danima ležim kao biljka. Nit se drogiram niti pijem neumereno, 2 do 3 čašice vodke ili piva. Najveći crnjak je što su isti ti drugari se svake godine fantastično provodili (a iste su kativnosti skakanje u mestu u nekom ritmu koji nameće gomila) i drug je uzeo kartu za ovu godinu, pa čak i za mene koji ne želim da idem.

Ne mogu da se natjeram da pišem diplomski rad iako znam da bi mi konačan završetak faksa riješio ogroman teret s leđa. Faks nisam volio, ne smatram se dovoljno stručnim u tom području i sramim se reći da sam to što sam studirao. Vučem samo diplomski rad godinama. Tragedija je što istovremeno ne radim druge korake u životu jer čekam da završim faks pa ću onda.

Ne volim ovu dežurnu policiju na društvenim mrežama. To samo gleda ko je šta objavio, gde je, s kim je... samo da napadne. Tipa objaviš sliku s neke stranice, ta osoba te napadne što uzimaš tuđe slike i ne navedeš autora, a u većini slučajeva i ne možeš naći ko je autor te slike (to su one s pinteresta slike, znate što smo pre objavljivali na profile). Pritom, većina i ne govori da su to njihove slike i vidi se da su preuzete s neta. Čime se ljudi zamaraju...

Ne mogu da prestanem da budem bezobrazna prema svom dečku, a jako ga volim.

Teško se nosim s činjenicom da mi je dijete lošije uči. Stvarno ne znam na koga ja takav. Kako je moguće da mu toliko puno treba da nauči najjednostavnije stvari. On kao da ne razumije pročitano. Nekoncentriran. Muka živa iz dana u dan. Ne znam tko se od nas dvoje više muči. Živci su mi na izmaku. Sjetim se samo djece iz razreda koja su u u vrijeme kad sam ja imala petice imali dvojke i trojke i moje zablude da ta djeca kući ne uče.. Užasavam se da je ta tortura kad te netko ispituje a ti pojma nemaš sad na mom djetetu koje uči bukvalno po čitave dane. Kako da ga pustim da dobiva loše ocjene? A ovako učiti stalno s njime nema smisla nikakvoga. Učimo redovno, svaki dan. I ponavljamo pred ispite i ispitivanja i opet maksimalna ocjena 3-4. To možda nekome ne zvuči kao loš prosjek, ali kad se uzme u obzir poplava odlikaša i uloženi trud, nije dovoljno dobro.

Jesam li jedina koju živcira ova nova moda gdje je sve ili cropano ili oversize... i tko je odlučio da muške jakne imaju 16 unutarnjih džepova, a ženske ni jedan!? 🤬

Nemam pravu podršku od supruga. Evo najnovijeg primera. Pre godinu dana sam počela da radim na novom poslu. Nažalost, tako bolesnu sredinu još nisam videla, a imam iskustva i te kako. Nakon 6 meseci rekla sam mužu da hoću da dam otkaz, nije me podržao, sve je relativizovao, pa nije to tako strašno, pa hajde još malo da uštedimo... a bilo je i lascivnosti i pipkanja od starijeg kolege, i to je moj muž nekako ublažio, kao dešava se svima. Svako jutro sam plakala pre posla ali sam ga poslušala i nisam dala otkaz. Govorila sam mu da ću oboleti, znala sam da toliki stres mora da se odrazi na zdravlje. Na kraju je tako i bilo. Bukvalno sam u pola godine od normalnih nalaza došla do katastrofalnih. Ne znam šta da radim sa našim odnosom.